Šta je novo?

Prosečan radni dan tipičnog advokata u Srbiji sadrži obično: odlazak do suda radi preuzimanja pošte i pristupa na zakazana ročišta, dok se vreme u kancelariji svodi na pisanje različitih podnesaka, praćenje propisa i sastanke sa klijentima. Puno je tu i telefoniranja, radi ugovaranja sastanaka, pružanja ili traženja potrebnih informacija. Klasičan alat pripadnika ove struke (“minimum procesa rada”) bili bi zakoni, neka vrsta mašine za pisanje i telefonski aparat.

Iako vama koji ovo čitate to možda zvuči neobično, do skorog vremena bi ste u većini advokatskih kancelarija na radnom stolu pripadnika naše profesije zaticali staru dobru pisaću mašinu. Negde pri ruci njenog vlasnika bi se nalazio i tabak čuvenih „indigo“ papira, jer se podnesci sudu većinom dostavljaju u više kopija. Ovakvih tradicionalnih prizora i pristupa poslu ne manjka ni danas, bez obzira na sve prednosti produkcije teksta uz pomoć računara (i štampača).

Personalni računar nam je umnogome olakšao sastavljanje mnogobrojnih pisanih dokumenata, a posebno, njihovo čuvanje. Umesto iz sopstvene, dovoljno je nešto što je ranije rađeno prizvati iz memorije tvrdog diska, bilo radi podsećanja, nastavka započetog posla ili nove upotrebe. Ispravljanje grešaka u tekstu, tek naknadno uočenih na već odštampanom papiru, tako je postalo brzo i lako, u poređenju sa staromodnim korišćenjem belila i ponovnog prekucavanja već napisanog. Elektronska pošta je omogućila da se velika količina informacija i tekstova bez odlaganja razmenjuje sa najudaljenijim tačkama sveta, u svako doba i sa svakog mesta, bez potrebe za trošenjem papirnih listova, koverata i PTT usluga.

Prošlo je već dosta vremena od kada je faks mašina u ovom poslu zamenila telegrame. Iako se to u modernijim zemljama mnogo ranije raširilo, negde krajem osamdesetih počela je i kod nas masovna nabavka pristupačnih modela. Ipak, prošle godine, kada me je posao zatekao u jednom velikom gradu u centralnoj Srbiji, tražeći od tamnošnjeg kolege čija je kancelarija bila najbliža sudu da mi omogući da primim važan dokument na ovaj način – ispostavilo se da ni on, ni svih ostalih desetak advokata sa kancelarijama pored njegove – nemaju, neki bi rekli, običan faks.

Ja, međutim, svoj rad danas ne mogu da zamislim ni bez skenera. Bolje od fotokopira, on gotove dokumente ili fotografije, u punom koloru, pretvara u praktične pdf-datoteke, sa kojima se lako manipuliše, koje brzo putuju onome kome su namanjene, bez potrebe da budu štampane, a originalni izgled dokumenta se na ovaj način arhivira.

Nešto novo se desilo i sa telefonom. Nije ostao u kancelariji, već je svuda sa nama. Time što je postao mobilan, presudio je sudbinu one nesretne telefonske sekretarice. Igubila je smisao. Ovde bi kolege možda prigovorile da to što su uvek dostupni klijentima ume da bude i opterećenje. Korisnici njihovih usluga bi se naravno usprotivili – mnogi od njih su dobili bitan savet baš na taj način, u onom momentu kada im je trebao, na licu mesta. Danas je retko ko bez mobilnog, a slobodno se može reći da ga SVI advokati imaju. Neki i po više komada. Mnogi hrabro štampaju ove brojeve na vizit-karte, ali poznajem i one koji najviše cene switch-off dugme na svom mobilnom telefonu.

Listanje i pretraživanje debelih tomova zakona i njihovih komentara sve češće se pokazuje kao nepotrebno, jer su njihovi tekstovi dostupni na ekranu ispred vas, treba samo da ih pozovete, pritiskom na tastaturu ili miš. Za nečiju adresu, ime firme, za informaciju o tome šta se dešava u vašem sudskom predmetu između dva ročišta, koliko je iznosila zakonska zatezna kamata u 1993, koji je put do dogovorenog mesta sastanka - više ne morate da se raspitujete. Mreža daje sve odgovore na pitanja. Internet je uticao na sve sfere života, pa tako ni advokatska profesija nije izuzetak.